♡ Put oko sveta**2: Portugalija ♡

Zdravoo :)

Drugi post u ovo rubrici , i krećemo od Portugalije! Imam neki svoj redosled , da proputujemo celu Evropu , pa Aziju , onda ide Australija , Afrika , Južna , pa Sevrna Amerika :) 

Dakle neću vas smarati kao na času geografije , već ću pisati zanimljivosti. 

Ime: Portugalska republika

Glavni grad: Lisabon

Pozivni broj: 351

Valuta: Evro

Himna: Himna Portugalije (uf al mi je ime)

Evo par slika:

Biljni i životinjski svet

Flora — Zahvaljujući izrazitijim padavinama severniji deo zemlje je šumovitiji. Šume zauzimaju 28% od ukupne teritorije. Znatni prostori u planinama su pod travnom formacijom. U peskovitom primorju zasađen je na velikim površinama primorski bor. U unutrašnjosti veći značaj ima posebna vrsta hrasta od čije se kore dobija pluta. Jug je manje šumovit, ali je južni deo Algarva poznat po uzgoju rogača, smokava i badema. U nižim predelima širom zemlje uzgajaju se masline.

Fauna — U Portugaliji živi mnogo divljih sisara uključujući vukove, veprove i risove. Vuk i ris su na ivici istrebljenja i uprkos velikim naporima vlasti, taj se trend ne popravlja. Ris se smatra praktično istrebljenim, pošto se računa da u zemlji postoji svega još nekolilo parova. Gmizavaca takođe ima u izobilju, na jugu posebno guštera i kameleona. Ptičiji svet, u kojem ima i nekih vrsta svojstvenih samo Pirinejskom poluostrvu obogaćuje se svakogodišnjim migracijama ptica do Afrike i nazad.

Hrana i piće

Porto je pojačano vino koje je dobilo naziv po istoimenom gradu-luci.

Proizvodi se od čak 80 vrsta vinove loze, a najpoznatije su: Touriga National, Turiga Francesca, Tinta Cao, Tinta Roriz i Tinta Amerela.

Pored porta, poznato je i roze vino pod nazivom mateuš, koja se flašira se u specifičnim bocama.

Broj i gustina naseljenosti

Portugalski narod je homogena grupa tipično mediteranskog izgleda. U državi živi oko 10.400.000 stanovnika, a gustina naseljenosti iznosi 113 st/km². Najveći deo stanovništva države čine Portugalci 99,5%, dok naBrazilce, Špance i Engleze otpada ukupno 0,5%. Poslednjih decenija veliki je priliv imigranata iz bivših kolonija iz Afrike, Brazila, i od nedavno iz istočne Evrope, posebno iz Ukrajine, Moldavije, Rumunije, i Rusije. Znatno je veća gustina naseljenosti u priobalju Atlantika. Prirodni uslovi za razvoj poljoprivrede su sve povoljniji, ali bitnu važnost imaju i drugi faktori, pre svega činjenica da se tu nalaze dva velika grada Porto i Lisabon, gde je koncentrisan najveći deo portugalske industrije. Prema statističkim podacima, u ogromnim aglomeracijama Lisabona i Porta živi jedna trećina stanovništva.

Migracije

Duboka ekonomska i politička kriza (raspadanje kolonijalnog sistema, a upravo je Portugalija bila poslednja evropska kolonijalistička zemlja) praćena je najvećom stopom emigracije, tako da je sedamdesetih godina broj stanovnika pao sa 8.889.400 na 8.663.200 stanovnika, tj. za 2,54%. Posebno iznenađujuća je činjenica što se to dogodilo u relativno mirnom razdoblju evropske istorije, pa je to jedinstven primer u svetu da je smanjen broj stanovnika jedne zemlje u periodu kad nije bilo svetskog rata.

Nepovoljnost prirodnih uslova i malena portugalska teritorija s jedne, te velik prirodni priraštaj, a time i porast radne snage, što povećava nezaposlenost, s druge strane uzrok su viševekovnih spoljnih migracija. Odlazak na rad, u stvari, beg u inostranstvo, za mnoge je bio spas od vojne obaveze i neizvesne budućnosti. Migracije su se uglavnom kretale prema ostalim zapadnoevropskim zemljama i preko mora u Brazil i SAD.

Imigracije - Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina populacijske neprilike su se veoma pogoršale. Bivše kolonije nije napustio samo upravni aparat, nego se s njim vratila u maticu zemlju i većina ostalih portugalskih kolonizatora, pa je u tom periodu Portugalija imala milion povratnika, što znači da su oko 11% stanovništva zemlje bile izbeglice. Doseljenici iz bivših kolonija žive uglavnom u Lisabonu i Portu.

Današnje stanovništvo

Do pre nekoliko godina stanovništvo Portugalije ubrajalo se u biološki najaktivnije stanovništvo u Evropi, što znači da su stope nataliteta, mortaliteta i prirodni priraštaj bile relativno visoke. Stopa nataliteta iznosila je od 16 - 33 promila. u pojedinim distriktima. Međutim, stopa nataliteta, iako je dugo vremena bila visoka, danas je niska i iznosi 12 promila .

Što se tiče starosne strukture, starosna piramida je dugo bila pravilna sa širokom bazom koja se postepeno prema gore sužavala. Danas, međutim, starosna struktura, odnosno piramida portugalskog stanovništva postaje sve kompleksnija, odnosno nepravilnija. Naglo smanjivanje stope nataliteta odrazilo se u sužavanju osnove, tako da raste deo starijih dobnih grupa, a posebno je izraženo smanjivanje dela zrelog stanovništva, koje je najviše zahvaćeno spoljašnjim migracijama.

Za razliku od većine ostalih evropskih zemalja, gubici u oba svetska rata, pa ni kolonijalni rat u Angoli i Mozambiku, nisu se odrazili na starosnoj strukturi.

Iz starosne strukture primećuje se, takođe, da je odnos muškog i ženskog stanovništva relativno jednak, jer većina portugalskih emigranata odlazi na rad zajedno sa suprugama i decom.

Verska struktura

Verska struktura je sledeća: rimokatolici čine 97%, protestanti 1%, a ostali 2% stanovništva.

Nadam se da je bilo zanimljivo :)